Напред Заре!

Поштовани читаоци,

kажу када би се цар Душан сада пробудио разумео би само говор на потезу Призрен-река Тимок. Зашто смо се сетили Светозара Зарета Трајковића одлучите сами, а ми се искрено надамо да Заре и даље негде горе игра фудбал и да не пази на опкладе. Напред Заре!

Милорад Ђошић


Како је настала пословична изрека Лесковчана: Заре игра-не се знаје

Фотографија; Југопрес. Техничка обрада: Мирослав Младеновић

Син на Мику Лудајку – Заре постаде фузбалер как`в у Лесковац до т`г, а ни до с`г, не`е бија.Заре је даваја голови – к`д си `оће и одокле си `оће.
Играја је за Дубочицу и у Лесковац се не памти да је била утакмица, а да Заре не`е даја гол.

Само се не`е знало колко ће гола да да – д`л `едн, `ел два, три… `ел па пет и повише. Па се у Лесковац и д`н дн`с вика: не се знаје – Заре игра!
Кад је Напредак из Крушевац гостоваја у Лесковац – на туј утакмицу татко на Заре Мика Лудајка и Лемби кладив се с кафеџију Гуштера да Заре – у прво полувреме неће да да гол! И Гуштер гим узме паре, јер је Заре у прво полувреме даја – два гола. Да би поврнули паре Мика Лудајка и Лемби опкладив се с`с Гуштера да Заре у друго полувреме – неће да да гол.

Заре у скоку пред противничким голом. Фотографија: Нова наша реч
Гуштер прихвати и ову опкладу. Лемби је бија главни за клађење и у паузу за друго полувреме дође код Заре у свлачионицу и каже му:

– Заре, немој да даш гол у друго полувреме – твој татко се кладија с`с Гуштера у две иљаде – да неће даш гол!, а и ја га помажем у туј опкладу. Ти си и онакој у прво полувреме већ даја два гола, а у друго полувреме немој да даш гол, други неки нека ги давав, али ти – немој! Иначе ће ти татко изгуби опкладу!

Заре обећа на Лемби – „да ће води рачун и да неће да да гол!“
Ал`, чим поче друго полувреме – Заре забрави на оној што је обећаја на татка Мику Лудајку и Лемби.

– Играмо ми и Лука Пачавра – изводи корнер. Каже Заре. У шеснаестерац –гужва, мување, гурање! И Лука набаци високу лопту, лопта пребаци постављени зид, ја рипнем и с главу – убацим лопту у гол. И рипнем од радост што сам даја гол и пођем на куд центар – играчи ми честитају што сам даја гол. Кад сам турија лопту на центар сетим се које ми је рекја Лемби и ударим се с руку по главу: леле, реко, с`г ће ме татко и Лемби пребијев!

Мика Лудајка је први рекја:

– Заре игра – не се знаје!

Тој на Заре остаде као надимак, а на лесковчани је тој и дн днс пословица к`д оћев да кажев да је све неизвесно и да ништа нее сигурно – док не буде сигурно!

А Мика Лудајка је тој рекја к`д се играла првенствена утакмица Власина и Дубочица у Власотинце 13.марта 1955.године. Дубочици је била потребна само победа да не би испала из Нишки потсавез, а на Власину је било довољно да игра нерешено да би остала у Нишки потсавез. ,,И цел` Лесковац се дигне да иде на туј утакмицу. Још од собајле Лесковчани су ишли у Власотинце – сс бицикле и коњска кола, али највише– пешке. Онија који су имали паре и срећу да добијев место – у Власотинце су се
одвезли у дваес два камиона Доџа који смо добили од Американци. Пошто игралиште у Власотинце не`е било ограђено, него су около била лојза – из Лесковац је у Власотинце отишла и коњичка милиција да одржава ред на утакмицу.

Власина је највише стра имала од Заре и на неколко дана пред утакмицу на Заре су из Власотинце праћали поруке да не дођује у Власотинце – немој Заре да долазиш – ће ти искршимо ноге!
Ал`, Заре се не`е плашија и отиде да игра.

А почело је најгоре што може по Дубочицу – Власина је повела с три – нула и Власотинчани који су у публику стојали поред Мику Лудајку, татка на Заре,почели да му се смејев и викав да је све готово и да Дубочица има да испадне из такмичење.

– Мико, вик`в му, оде Дубочица из подсавез!

А Мика Лудајка гим вика:

– Ааа, ће видите ви још! Не се знаје – Заре игра!

Мика Лудајка је млого волеја да се клади – ако ти даш иљадо динара Мика ти да – дупло! И он се с`с Власотинчани опклади да Дубочица неће изгуби од Власину.

И – доби опкладу! Дубочица је победила Власину сс четри према три, а сва четри гола даја је – Заре! Мика Лудајка узеде паре на Власотинчани и вика гим:

– Реко ли ви ја – Заре игра – не се знаје!
И тој на Заре остаде као надимак и д`н дн`с!


 
Сава Димитријевић
Из књиге “Лесковачки дрвени трамвај”
Извор: Југопрес
Поћирилизовао и приредио

Милорад Ђошић


СКЦ “Ћирилица” Београд: Текстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *