Мала школа србске митологије: Правда

Био једном један добар и побожан човек, који је остарео молећи Бога да види правду. Бог му пошаље анђела на сан, који му наложи да се сутрадан спреми на пут, па ће видети шта је то правда. Сутрадан, старац узе торбу и штап, па пође на пут. Успут, у пољу се одјаданпут прeд њим створи посвећеник с дугом брадом до појаса, а то није био нико други, до Свети Сава.

 – Старче, шта би волео највише на свету да видиш – упита га Свети Сава?

– Правду одговори старац ко запета пушка.

– Добро, попењи се на ово дрво испред нас, па ћеш је видети – рече св. Сава.

Старац се попе на дрво. Пред њим се указа широко поље, а у њему бистар извор као суза и река. Појави се коњаник с пуним бисагама, дојаха до извора, сјаха и напи се воде. Затим, закопа ћемер с новцем у земљу, како му неко не би украо док се купа у реци. Када је завршио с купањем, сети се да треба да пожури, па облачећи се у журби заборави на ћемер.

Мало после његовог одласка, наиђе чобанин с козама да их напоји. Једна коза ископа ћемер из земље предњим ногама. Кад то чобанин види дограби ћемер, стрпа га у недра и потера козе према брду у шуму. Тек је чобанин замако, појави се један просјак. Дође до воде да се напије, те леже да се одмори. 

Коњаник је у међувремену доста одмакао, али кад виде да му нема ћемера, врати се на извор, где затече просјака. Он сјаха и одјури до места где је закопао ћемер. Кад виде да га нема, врати се до просјака, те га упита, да није видео некога кад је долазио на извор. Просјак му одговори одречно. Онда му коњаник рече, да он зна где му је ћемер, на шта просјак опет одговори одречно. Не верујући му, коњаник поче да прети просјаку и да га туче. Што се просјак више правдао, то му је био сумњивији. Коњаник шчепа просјака за гушу, стежући га, докле га није угушио, да би затим уплашен побегао.

Али, уплаши се и старац на дрвету, да неко не помисли да га је он убио. Брже-боље сиђе с дрвета и крете заобилазним путем. Тек што је одмакао, појави се св. Сава пред њим, те га упита, јел̓ видео правду? Старац му одговори да никада није видео веће неправде у животу. Онда му св. Сава рече: – Ниси ти видео неправде, али ти не разумеш, нити можеш све знати као смртник!  Старац му одговори: Вала духовниче, црна ти је оно правда, кад човек погибе без икакве кривице!    

            – Слушај ме сада добро – настави св. Сава, па ћеш ми онда рећи, да ли је првда или не. Отац од оног коњаника што је заборавио ћемер, био је хајдук. Опљачкао је једног сељака и тако се обогатио.

– А, што њему чобанин однесе паре? – упита старац.

–Чобанин с козама је узео паре јер је то син опљачканог сељака. Он је узео своје паре, само то није знао.

Онда старац поново упита: – Што коњаник уби оног просјака

Свети Сава настави: – Отац тог просјака је био окорели разбојник. Он је неправедно убио коњаниковог оца, па је син осветио очеву смрт. Само је вратио зајам, иако то није знао!

            – То све нисам знао рече старац.

– Знао је Бог, настави св. Сава. – Сада, када знаш и ти, одговори ми да ли је то правда?

–Јесте, правда је – одговори старац. После тога је свима причао, да има Божје правде, али да смртни не могу увек да је виде.

 

Народну причу о правди приредио Слободан Филиповић

Коментар:

Правда је начело стварности, једнака за све. Зато, народ каже: Не узимај зло, јер ће ти се вратити! Ако не теби, онда неком твом, јер зло не долази од Бога, већ од човека, па се везује за крв (пâс). Отуда, недело се не може избрисати, али се може ублажити добрим делом, а то је основа светосавља.


СКЦ “Ћирилица” БеоградТекстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *