Колико знамо о својим сународницима из Албаније


   Колико знамо о својим сународницима из Албаније?
   Срби су вековима насељавали просторе који 1912. године постају део државе Албаније. Подносили су тешке одлуке државног врха (диктатора – монарха и комунистичког председника):
   1934. – забрана рада свих школа које нису на албанском језику;
   1966. – забрана сваког контакта националних мањина са матичном земљом;
   1966. – забрана употребе свих језика осим албанског.
   Као најпоразнија одлука за очување српског идентитета јесте промена српских имена и презимена. Данашњи Срби у Албанији суочавају се најтежим положајем који једна национална мањина може имати у Европи – о њима се не говори, а они не смеју да говоре о себи!
   Позивамо Вас на предавање госпође Биљане Живковић о Србима у Албанији. На предавању ће бити изнети до сад непознати подаци о животима тамошњих Срба: о њиховим радостима и тешкоћама, веровањима и обичајима.
   Биљана Живковић, писац и публициста, члан Удружења књижевника Србије, аутор репортажа, чланака, путописа и интервјуа са личностима из света дипломатије, војне доктрине, геополитике, политике, историје и филозофије. Објавила је 16 књига, а издвајају се историјско-документаристичка дела: „Јасеновац и сребренички мит“, „Исповести из сарајевских казамата“, „Приморско православље“, „Јасеновац, Козара, Јадовно“. За збирку есеја и путописа „Срби у Албанији“ др Момчило Суботић, научни саветник у Институту за политичке студије и главни и одговорни уредник научног часописа Политичка ревија, каже:
   „Књига Биљане Живковић Срби у Албанији има како књижевну, тако и историјску вредност, те веома изражен научни и друштвени значај. Написана је лепим језиком и стилом, веома инспиративно и писмено, а у историјском смислу представља откриће, јер указује на неке скриване и заборављене историјске чињенице. На пример, ауторка износи податак да је не тако давно, на почетку XX века – овде било више стотина цркава и манастира, а у околини Скадра живело је око 250.000 Срба, и указала на буђење насилно затомљене српске свести међу преосталим Србима све три конфесије“.

Факултет политичких наука (слушаоница 1)
4. децембар 2019.
19 часова

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.