Зашто је књаз Милош Вукову реформу називао сектом: Његово писмо владици Петру Његошу о томе најбоље сведочи

Преносимо текст са сајта Опанак који сведочи о другачијем виђењу Вукове реформе српског језика. Некритичко учење и изузимање историјског контекста Вуков допринос уздиже до недодирљивих висина. Ипак, све чешће се чују и оваква, другачија тумачења његовог доприноса.

Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
“Ћирилица” Београд

Српски књаз Милош Обреновић одлучно се одупирао да се школству и културним установама Књажевине Србије наметне реформисано “југословенско” писмо.

Књаз Милош је издавао више указа о забрани уношења у Књажевину књига и употребе унијатског Копитар-Караџићевог комбинованог правописа, савјетујући се са митрополитом Стефаном Стратимировићем, Владиком Петром Петровићем Његошем и српским националним и културним дјелатницима.

Најзначајнији закон забране “хуле против божества и правитељства” и “да се не штампају књиге правописом Караџића Вука”, који је кнез Милош установио, су Правила о цензурисању објављена 1832. године 22. децембра у Књажевској српској канцеларији у Крагујевцу.

Сажето свједочанство о православној културној политици Књаза Милоша је Књажево писмо владици Петру ИИ Његошу од 20. октобра 1836. године. Писмо је цитирано у прегледима реформе српског правописа у контексту комунистичке и југословенске културне пропаганде. Данас, српским генерацијама после година југословенства и комунизма, последица погрешне реформе писма и језика, медијског монопола латиничног, а потискивања ћирилчног писма, јасан је Књажев православан став и осуда “вуковске секте”, како Књаз назива реформаторе ћириличног писма.

Југословенски језички пројекат аустрославизма је био негација и разграђивање српског православног предања писмености и државотворности, језичке српске и словенске саборности, као што је то и данас у истој мјери и намјерама.

Писмо књаза Милоша владици Његошу:

„Има једна рђава секта, вуковска названа, која ь (дебело јер) изоставља, и још гдјекоја измењенија захтева, и све се бојим да не буде отров ученија ове секте и до у Црну Гору, досад свагда чисту и невредиму пребившу, приспео, а ако би то било, то би ми заиста врло тешко и жао пало, јербо је доста верно познато да та секта изостављањем ь и увођењем некаквог ‘ј` одводи од православља и приводи к римокатоличанству. (Познат ће Вам бити кустос Ц. К. Библиотеке, Копитар, римокатолик, овај је та ученија разврата дао Вуку, а Вук вуче туђу будалаштину не знајући ни шта вуче ни нашта. Но ово, мислим, сами за себе задржите да не дође до нечастивих ушију.) Та је секта и овде била почела исто учење распрострањивати, но ја сам то у согласију с Г. Митрополитом Карловачким Стратимировићем предупредио многе такове књиге у ватру бацивши, а многије читавим сандуком побацавши“.

Писмо је штампано у публикацији `Известија – `Отделенија руског језика и словесности`; Царска академија наука (1903. т. 8. књ. 3,ст.333)


Припремио: Огњен Војводић,  ognjenvojvodic.info

Пренето са: Опанак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *