„Драматично“, „хорор“, „шокантно“: Овај наслов морате да кликнете јер садржај нема везе са њим

Српски медијски простор преплављен је таблоидним насловима који почињу са „драматично“, „хорор“, „шокантно“… Они диктирају теме, „секу главе“ политичким противницима, излажу малолетнике сраму, промовишу крв и насиље… И све то не зарад истине, него профита, одбране интереса невидљивих центара моћи и — кликова. Али друштво осећа последице.

Таблоидни садржаји су јефтини, а скупо се плаћају. По мишљењу стручњака — наслови и садржаји који доминирају у Србији одраз су вредности нашег друштва, а велика изложеност таквом извештавању деградира нас на баналан, али социјално прихватљив ниво.

„Таблоидни наслови обликују читаоце у смеру у коме они почињу да говоре врло једноставно и уз помоћ поштапалица које им се сервирају. Велики број грађана, заправо, данас не зна да пише, а оно чега се плашим је да ће заборавити и да чита“, каже нам психотерапеут Александра Јанковић.

таблоид, лажне вести, фејк њуз, новине
© CC BY-SA 2.0 / CHRISTOPH SCHOLZ / FAKE_NEWS-UNTER-DER-LUPE Таблоидном матрицом уништава се култура.
Саговорница Спутњика истиче да се таблоидном матрицом уништавају култура, животни стил који подразумева знање као вредност и врлину, као и непрекидан духовни развој.

„Ми сада радимо за некакве инстант потребе једне крајње егоцентричне и нарцистичке културе у којој свака друга реченица почиње са ’ја‘“, објашњава Јанковићева.

Драматични наслови који немају везе са садржајем

Она додаје да је наступило време у ком је брзина најбитнија и у ком се људи све мање истински информишу. Садржај се не чита, али се наслови и те како памте. Чак и они који нису склони читању таблоидних наслова, изложени су друштвеном притиску, јер их окружење пита: „Па, како не знаш?“. Препричавањем, садржај додатно губи вредност.

Новине, таблоид
© CC0 / PIXABAY Таблодини наслови углавном немају никаве везе са садржајем.
Професорка на Факултету политичких наука Неда Тодоровић тврди да су таблоидни наслови погубни по младе, али и за 50 одсто функционално неписмених људи.

„Онај ко таблоид доживљава као новине, њему ће то оставити снажан траг, и он ће се понашати у складу са тим што је прочитао у том таблоиду. На пример — таблоиди у великој мери третирају све ситуације из ријалити програма чији актери постају нови узори, а свет који се појављује у ријалити програмима је врло проблематичан — у сваком смислу“, сматра саговорница Спутњика.

Све је забава — од кулинарства до убиства

Наслови у таблоидним новинама и на порталима креирају се по шаблону и често немају везе са садржајем. Због тога су постали „опште усвојени“ стереотипи, па је готово немогуће цензурисати их.

„Сада све потпада под забаву — од кулинарства до убиства. То је све индустрија забаве. Само је питање моде — шта је тренутно у фокусу, шта треба експлоатисати. Да ли је важније експлоатисати естетску хирургију и њене неуспехе или корупцију у здравству или убиства“, објашњава за Спутњик филозоф медија Дивна Вуксановић.

Она истиче да таблоиди немају никакав визуелни идентитет, осим шаренила и кључних речи — драматично, хорор, шокантно — чиме се заправо шаље порука: троши ме, кликни ме!

На западу другачије

Било која тема, сугерише Неда Тодоровић, може да буде сензационална, без обзира на то како ће утицати на нечији живот:

„Били смо сведоци да је на насловним странама таблоида била прича у детаље шта је силоватељ чинио оној девојчици, не мислећи на последице по то дете. На чињеницу да то дете треба негде да живи у овој земљи и да ће сви људи који су то икада прочитали у таблоидима имати према том детету одређену врсту односа. Оно више никада неће живети нормално“.

Стручњаци тврде да се у западним земљама таблоиди баве искључиво познатим личностима и трачевима, који углавном долазе од неповерљивих извора. Пошто се медији не могу посматрати одвојено од друштвено-економског контекста, слика код нас је знатно другачија.

„Код нас тржиште и дневна политика диктирају изглед таблоида и на први поглед делује да су они наличје једног умивеног друштва, а заправо, ја бих рекла да је то лице онога што тренутно живимо“, закључује Вуксановићева.


Аутор: Стефан Ђурић

Извор: Спутњик

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *