ДА РАЗЈАСНИМО ЈЕДНОМ ЗА СВАГДА! КАКО СЕ КАЖЕ – УСКРС ИЛИ ВАСКРС И КАКО ТРЕБА ДА ГОВОРЕ СРБИ ПРАВОСЛАВЦИ

На дан највећег хришћанског празника решавамо једну честу недоумицу. Како је правилно, а шта је “српскије” рећи – Ускрс, Васкрс или Воскрес?

Једнима је само “Васкрс” прави “српски, традиционални израз”. Другима је “Ускрс” обична “хрваштина” која се никако не сме примењивати код православаца. Трећима је свеједно, али се у расправу укључују јер се она сада раширила и толико омасовила да ни они који су годинама срећно и мирно славили овај празник више нису сигурни како се “правилно” честита – “Христос воскресе”, “Христос ускрсе”, “Христос васкресе“, “Христос васкрс“ или некако потпуно другачије…

Васкрс или Ускрс или Воскресеније
За почетак, лингвистички, исправно је и једно и друго и треће!

“Васкрс” је српскословенски облик који припада српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XVIII века употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве.

“Воскресеније” је рускословенски облик и реч је о  старословенском језику руске редакције који је данас језик српске цркве. Наиме, српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XВИИИ века заменили руским црквеним језиком. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин – са “о” у првом слогу, па се тако каже – Воскресеније, воскреснути, воскресе.

Како Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник у оптицају је остало и “Васкрс” и “Воскрсеније”.

Правилно је рећи и “Ускрс”! Ова реч “Ускрс” припада српском народном језику. Реч је о аутентичном изразу који је у нека давна времена настао прилагођавањем онога што је изговорено у црквама.

– Ова реч је, као и многе друге у нашем језику, приликом последње велике реформе језика добила свој упрпшћени облик у народном, то јест говорном језику. Међутим, због значаја овог Празника над празницима, због константне употребе богослужбених књига на црквенословенском језику, у црквеној употреби се одржао и званично се користи облик са префиксом ВА-скрс, као и у изведеницама ВА-скрсење, ВА-скрсао… У црквеном календару пише ВА-скрсење Господа Исуса Христа – ВАСКРС.

Овај облик је ближи оригиналном старословенском изразу, и потпуно сагласан црквенословенском ВО-скресеније. Колико се овај начин изражавања сачувао у црквеној свести сведоче и називи других празника који почињу истим префиксом као што су ВА-знесење, ВА-ведење и други. Тешко је да ћете чути да неко каже празник Узнесења или Уведења, а већина ће рећи Ускрс

– објашњава за Историјски забавник Иван Неђић, професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.

Нема, дакле, говора о томе да су неки називи овог празника “хрватски”, а други “српски”. Постоји само “Ускрс” (српски народни израз), “Васкрс” (српскословенски књижевни и црквени облик) и “Воскресеније” (рускословенски облик и данашњи српско-црквени израз).

Стара руска ускршња разгледница
“Негативна конотација на реч “Ускрс” развила се у одређеним националистички опредељеним круговима у периоду последњих немира на просторима Балкана, те је та реч повезана са римокатоличким називом за овај празник који они и називају Ускрснуће Господиново. Међутим, ово је једна чињеница која не сме уопште да се доводи у везу са хришћанским етосом и начином живљења и схватања живота, те тако ниједна интерпретација речи не може да умањи значај овог, за нас хришћане, спасоносног Празника.” — истиче професор Иван Неђић.
Ако и постоји нека разлика она је, наводе неки лингвисти, стилске природе – префикс “вас-” се сматра свечанијим, а префикс “ус-” припада стилски неутралном стандарду.

Што се поздрава за највећи хришћански празник тиче, није се уобичајило “Христос ускрсну”, али друге две варијанте јесу – “Христос васкрсе” и “Христос воскресе”. И обе су потпуно исправне!


Извор: Историјски забавник

Приредио: Милорад Ђошић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *