Да ли је сова заиста мудра?

Није необично да нам се на помен сове јави слика мудрости, односно птице која симболизује мудрост, па се тако у популарној култури ова ноћна птица повезује са саветодавством, дипломским капама и сличним симболима високог образовања и непресушне памети. Из популарне културе нам одмах падају на памет Хедвига из „Харија Потера“, симпатични Архимед из цртаног филма о младом Краљу Артуру или Бубо, напредна механичка сова као верни Персејев пратилац у филму „Борба титана“ (1981).

Међутим, симболика сове као мудре птице није нешто што је изворно словенским народима, иако често можемо да чујемо да се неко назива мудрим као сова. Док је у антици сова верни пратилац Атине, богиње мудрости, и самим тим симбол знања, сналажљивости, интуиције и ерудиције, у словенском свету спада у нечисте и злослутне птице с обзиром на то да ординира ноћу.

„Верује се и да је сова настала од ђавола, па зато живи ноћу, као и да је вечна. Њена основна злослутна предсказивачка тема је смрт … За сову се везују различите врсте предсказања, а углавном се сва тичу лоших најава по човека. Она тако предсказује човекову смрт, девојци – безбрачност, невреме или лепо време, поплаву или сушу, родну или гладну годину, пожар и др.“ (Т. Ђорђевић, Природа у веровању и предању нашега народа, према Појмовник српске културе).

„За сову и смртни исход с њом у вези, тј. за њено оглашавање које се често повезује са речима сахрањуј или укопај, везује се и следећа бугарска клетва: Нек ти буљина хукне на комину!“ (А. Гура, Симболика животиња у словенској народној традицији, 425).

С друге стране, вероватно због совине способности да види у мраку, многе културе је виде као чувара древних, мистичних знања, некога ко предсказује будуће догађаје, заштитника од злих духова, али и весника лоших догађаја, као симбол смрти, вештичарења, својеврсну мистерију која повезује онострани са земаљским животом.

У српском лексикону ипак не налазимо примере који повезују сову са мудрошћу, нпр. речници не бележе израз мудар као сова, нити паметан као сова, нити именице као што су сова, совуљага, кукувија, јејина, буљина, букавац, ћук, ћукавац, ушара, хуктача, улавица и сл. имају секундарна значења у вези са мудром особом. Напротив, јејина може да буде и зла жена (РМС), a кукувија особа која кукумавчи, злослутница (РСАНУ).

Занимљива значења нам нуди и Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и израза Д. Андрића – сова је ту допадљива, згодна девојка, глупача, проститутка, старица, особа која носи наочаре, особа која води ноћни живот и сл., тј. има секундарна жаргонска значења која су у вези са њеним изгледом или ноћним животом.

У сваком случају, симболика сове је врло богата и распрострањена у готово свим културама, од ангоамеричке до јапанске и индијске, а сова делује као једна од ретких птица која и даље интригира проучаваоце културних и симболичких вредности, фолклора и митологије.

Сребрни новчић са тзв. Атинином совом.

 

Извор: Језикофил

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *