Годишњица бомбардовања Београда 1941. године – борба Давида и Голијата

На данашњи дан, 1941. године, у недељу на православни Ускрс, бомбардован је Београд. Без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. За четири дана бомбардовања употребљено је око 440 тона запаљивих бомби. Немци нису бомбардовали мостове, јер су им били важни за допремање трупа и материјала.

Историчар Дејан Ристић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је било више разлога за бомбардовање Београда.

Рушевине у Београду

Као први, навео је демонстрације 27. марта које су биле јавни шамар, како је рекао, пре свега Срба нацистичкој Немачкој. Истакао је да су Срби показали да су се Срби јавно декларисали као антифачистички народ.

Други разлог, према Ристићевим речима, било је учешће и победа Срба у Првом светском рату. Навео је да је Хитлер означио напад на Београд тако да има све карактеристике одмазде.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук лоциран на земунском аеродрому и јединице противваздухопловне одбране Ваздушне зоне Београд.

Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

Према Ристићевим речима, домаћи ваздухопловци су јуначки узлететли и покушали да одбране небо, али је то ипак била борба Давида и Голијата. Зато је битка за Југославију изгубљена а војска је капитулирала 18. априла.

Бомбардовање Београда

Током бомбардовања Београда страдала је и Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу.

Уништени су до темеља сама зграда и готово све што се ту од њеног оснивања чувало. Сви инвентари и каталози, књижни фонд од 500.000 свезака, целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије и још много тога је заувек изгубљено.

Истог дана почео је и немачки напад на Грчку. Ристић, међутим, каже да је Хитлер тражио да се направи јасна разлика између напада на Југославију, посебно на српски део, и на Грчку.

Додаје да је изјавио да му је жао што мора да ратује против племенитог грчког народа.

Зато наводи да је Атина, срећом спасена за добробит читавог човечанства а над Београдом је одржана лекција свима у Европи који би се дрзнули да пруже отпор нацистичкој Немачкој.


Извор: РТС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *