Врањанска песникиња препевана је и на руски језик

Веселинка Стојковић,
Врање

Пише поезију, прозу, есеје, преводи, бави се језиком свога краја. Радови су јој објављивани у новинама, часописима, зборницима, антологијама, алманасима, у књигама других аутора, на интернет-порталима. Њених записа има на руском језику, француском, немачком, енглеском, мађарском, шпанском, португалском, литванском, румунском, ромском, пољском, словеначком, македонском, бугарском… Признања у Србији, Македонији, Бугарској, Русији, Француској. Има девет објављених књига, а десета јје у штампи.

Доме мој

Куд год да кренем, у кораку си ми,

Куд год да погледам, у оку си ми,

Запевам ли, у песми си ми,

Наздрављам ли, у вину си ми,

Заиграм ли, у покрету си ми.

Вине ли се мисао, у њој си, доме мој,

Плуга ли се дохватим, у бразди си,

Косе ли се дохватим, у откосу си,

Цигле ли се дохватим, цигла си,

Пера ли се дохватим, перјаница си.

На обали кад се нађем, спокој си мој,

У воду кад зароним, с тобом пливам,

Брод ли ме понесе, ти си тај брод,

Сањам ли, сан си ми.

Сине ли зрачак, ти си, доме мој,

У небо зарно кад полетим, у души си ми,

Сунашце кад ми махне, ти си то,

Месец кад уздахне, ти си то,

Звездице сјајне око мене кад се сјате,

Доме мој, ти си то.

Птица кад запева, гласак је твој,

Цветак кад замирише, баште су твоје,

Дрво кад ми хладак буде, ти си,

Камен кад заблиста, стамен камен, ти си.

Жита и кукурузи и ливаде и воћњаци,

Вртови и виногради и шумске стазе

И богазе кад набрекну, па кола зашкрипе,

Па обори се напуне, доме мој…

Планине кад се распну и реке

И стада по њима… а тополе вијоре, вијоре,

Ти си, доме мој,

И са храмова звона када звоне…

Почну ли кише, дођу ли снегови,

Доме мој, заблистају друмови,

напуне се бунари – кличем у радости,

У нади, све у мени поје…

И грлим свет, грлим, грлим –

Доме мој, а ти! –– срце си његово,

Срце си моје…

Куд год да кренем, у оку си ми,

Што год да помислим, у мисли си мојој,

Певам ли, теби певам,

Суза ли крене, ту си,

Волим ли, у љубави си мојој,

Верујем ли, вера си моја,

Памтим ли, памет си моја,

Светлим ли, светлост си ми,

Свих сунаца небесних ти си пој,

Наздрављам ли, теби наздрављам:

Живели, доме мој!

И све у мени поје…

И грлим свет, грлим, грлим –

Доме мој, а ти! –– срце си његово,

Срце си моје…

 

Дом мой 

Веселинка Стойкович

Куда ни пойду, на каждом шагу ты,

Куда ни взгляну, везде ты,

Запою ли, в песне моей ты,

Тост подниму ли,в вине моём ты,

В пляску пойду ли,в каждом движении ты,

Возникнет ли мысль, в ней ты, дом мой.

За плугом ли иду, в борозде ты,

Косой ли взмахну, в покосе ты,

Кирпич ли кладу, кирпич ты,

Перо ли возьму, пушинка ты.

На берегу когда стою,покой ты мой,

В воду когда нырну, с тобой плыву,

Корабль ли меня понесёт, ты тот корабль,

Мечтаю ли, мечта ты моя.

Сникнет ли луч, ты это, дом мой,

В небо звёздное когда лечу, в душе ты моей,

Солнышко когда мне махнёт, это ты,

Луна когда вздохнёт, это ты,

Звезды ясные вокруг меня,когда помнишь ты,

Дом мой, это ты.

Птица когда запоёт, голос её твой,

Цветок, когда ароматом дохнет, сад это твой,

Дерево, когда мне прохладу даёт, это ты.

Камень крепок,основы камень, это ты, дом мой.

Пшеница и кукуруза, и луга, и огороды,

Сады и виноградники, лесные тропы

Урожаем когда набрякнут, заскрипят колёса,

Закрома наполнятся, дом мой…

Горы когда расцветут и реки

И стада по ним… а тополя шелестят,шелестят

Ты это, дом мой.

И в храме колокол звонит…

Почнётся ли дождь, придут ли снега,

Дом мой, заблестят дороги,

Наполнятся колодцы – плачу я от радости,

От надежды, всё во мне поёт…

И обнимаю я мир, обнимаю, обнимаю,

Дом мой, а ты ! – сердце ты его,

Сердце ты моё!

Куда ни пойду, в глазах ты моих,

О чем ни подумаю, в мысли ты моей,

Пою ли, тебе пою,

Слеза ли побежит, то ты,

Люблю ли, в любви ты моей,

Верую ли, вера ты моя,

Радуюсь ли, радость ты моя,

Во всех солнцах небесных ты мне поёшь,

Приветствую ли, тебя приветствую:

Здравствуй, дом мой!

И всё во мне поёт…

И обнимаю я весь мир, обнимаю, обнимаю –

Дом мой, а ты! – сердце ты его,

Сердце ты моё!


Перевод с сербского: Софья Измайлова

Приредио: Милорад Ђошић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *