Видовдане црни коронџијски дане

    Зашто тек сада пишемо о Видовдану, а пола дана и више прође? Свеће запалисмо у малој цркви на Видиковцу и помолисмо се за вас косовске јунаке, храстове записе, од којих данас по Београду ходају недорасле коронџије.

    Такви какви су, зајапурени у аутобусима на 98 степени Фаренхајта са навученим брњицама шивеним негде у Сечуану, не би могли ни воду вама Обилићима да носе. Оно што данас драга изгинула косовска браћо хода Београдом и седи по разним Цегерима није зрело да се од њих направи поштена табла иверице. Ни за таблу иверице драги косовски храстови сада у Београду нема материјала. То је остало од вас браћо изгинула косовска. Уплашене коронџије, које од непостојећег дрхте и дневно умиру више пута. Скочимишеви за које је пољски миш величина, јер је скупио храброст и лаву извадио трн из ноге.

Милош Обилић – аутор непознат
     Ето због чега тек сада шаљемо вама поруку, вама после којих се појавише Кумови и отераше Турке, вама после којих се појавише Великоратовци и отераше Аустроугаре и Швабе, Вама од којих остаде чоја за часне борце  Другог рата и великане Кошара.
     Стидимо се, јер немамо шта да вам кажемо, вама који сте костима оштрили турске јатагане за рачун  неке Европе, како рече Велики владика Велимировић у цркви Светог Павла у Лондону баш на Видовдан 1916. године.

Милорад Ђошић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *