ВЕНД – значи СЕРБ – значи РОД ПРВОБИТНИ

Најстарије име Словена је Венди или Винди.

Старовремени писаше их на својим диалектима као Венети, Винетy, Виниди, Хенети, Енетy, Анти, Виндули, Винули итд.
Под тим именом,углавном као Венети,Хенети или Анти беху знани много пре времена Христа, углавном над Црним и Јадранским морем, такође на Балтику и чак над Океаном , беху познати у овим давним временима као земљорадници и трговци, способни и моћни, они који воле слободу, а изнад свега мир и спокој.
Модел старословенског града у Мазовском војводству – Пољска Фото: Викимедиа Комонс/Роберт Дрозд
Скандинавски Теутони звали су их Вани и посебно су их уважавали.
Отада такође Словене штиријске и крамске,такође и споменуте Словене полабске зову Венди. Од вендских или словенских становника постао је град Виедеб (Виен, Виена , Беч),код старих римљана Виндобона.
Становнике јужне Баварије и Виртенберга Римљани су називали Винделици,јер беху Венди.
Име Венд истраживачи везују и за Хинд.
И у најстаријем језику Хинда,у санскриту,реч Венд значи хваљеност,част,СЛАВА
Давни наши преци зваху се дакле Венди, или хвале вредни, јер хвале вредан и искрен живот водише и такав је био главни исказ (мото) њихове вере.
Друго старовремено име Словена је СРБ,изговарана на разним подручјима као Серб, Сорб, Сyрб, Сораб, Серблин, Срблин.
До сада то (србско) име носе Словени у данашњој Србији,Босни,Црној гори, Далмацији, јужној Мађарској, такође јужни Словени у Лужици.
Писари грчки,не могавши да изговоре речи србске писали су ТРИБАЛИ, а касније користили су изразе Спори уместо Срби,л атинизирали су име Серб мењајући га у Серв,Сервет.
Променили су,такође,име у Серм,а отад у Сермат, Сармат,
Тако су називали давне Србе или Словене насељене међу рекама Дунав и Тиса. Пренесено је такође то име на народе словенске на североистоку и названи су Сармати, а они се у почетку Срби зваху.
Име Срб било је тада заједничко за све Словене и значило је Род Првобитни. Корен тог назива/имена имамо у пољском изразу пасиерб (у руском пасинек) који указује на давно сродство.
Изводи се то име такође и од Бога светлости званог Сур,Сор – зора, а из тога је име народа.
Световид, слика Константина Васиљева из 1971 г. фото; варвар.ру
Серби указује на народ светли/светла,тим именом поносили су се преци наши,тек у новије време општи назив је Словиание, Славони, Славиание.
А то се је изменом јавило под утицајем окупационих народа.
Од тог времена то постаје општи назив заснован ,пре свега, на заједничком језику.
Оне који нису говорили тим истим језиком назвали су Немцима, неговорницима, будући да се са њима не могаху споразумевати
Латини и Грци по своме променише име Словен у Суеви, Свеви, а касније Склабени и на крају Слави.
Други изводе то име од Слаби, јер преци наши славише врлину у животу и стога зваше се Славни.
И стога назив/име Славни јесте само тумачење речи Венд широм земаља европских..
Књига/повест Рода славних… Павела Сталмаха.
Наслов оригинала Księgi Rodu Słowiańskiego. Paweł Stalmach.
Превод :Горан Лаз

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *